Ako ste se depresivni, priznajući problem je prvi ali najteži korak za lečenje depresije. Ako za taj korak, možete naći podršku i adekvatno lečenje možete da zaustavite depresiju i preuzimete svoj život u svoje ruke.
Lekar će vas pitati o simptomima i predložiti neke analize krvi ili urin testove da vidi da li bilo koja druga bolest izaziva simptome koje vi imate.
Većina ljudi sa depresijom su tretirani od svojih lekara opšte prakse. Međutim, nekada kada se radi o teškoj depresiji pacijenti će biti poslati kod psihijatra – doktora specijalizovanog za mentalno zdravlje.
Kada se depresija dijagnostikuje, vaš lekar će razgovarati sa vama o različitim opcijama lečenja. Vrsta lečenja, koja je najbolja za vas zavisi od vrste degresije koju imate. Važno je shvatiti da ne postoje „laka” rešenja. Možda ćete morati da isprobate više antidepresiva dok se ne pronađete najefikasniji lek. Osim toga, potrebno je sačekati nekoliko nedelja da vidite da li lek odgovara. Strpljenje je veoma važno kao i pove-renje u lekara tako da lekar može da nađe najbolju opciju za tretman depresije.
Lekovi za lečenje depresije uključuju mnoge vrste antidepresiva i stabilizatora raspoloženja. Oni mogu pomoći da se podigne raspoloženje i olakša tuga i otkloni osećanje beznađa. Veoma je važna dobra saradnja pacijenta i psihijatra da zajedno pronađu lek koji je najefikasniji u terapiji i sa najmanje neželjenih efekata.
To je nažalost tako jer ne postoje biohemijske analize koje mogu da pomognu da se odmah tačno odredi pravi lek. U odredjivanju leka psihijatru najviše pomaže predhodno stečeno znanje i iskustvo.
Brojni tretmani su dostupni za depresiju. Dva glavna pristupa su: suportativna psihoterapija i tretman antidepresivnim lekovima. Tretman će zavisiti od toga koliko je ozbiljna vaša depresija.
Blage depresije mogu se povući potpomognuto redovnim vežbanjem. Redovne sportske akivnosti, pa čak i ubrzan hod mogu učiniti da se osećate bolje. Vaš lekar opšte prakse može vas savetovati da pratite program vežbanja. Takodje je veoma korisno da jedete zdravo i ne pušite ili pijete alkohol, što može učiniti da se osećate još bolje. Vodite računa o sebi ne dopuštajući da radite stvari koje čine da se ne osećate dobro.
Misli se da su tri hemijska glasnika uključena u nastanku depresije. To su neurotransmiteri noradrenalin, serotonin i dopamin.Istraživači se slažu da ako se poremeti hemijska ravnoteža ovih hemikalija u mozgu dolazi do pojave depresije. Antidepresivi su lekovi koji deluju tako što povećavaju količinu neurotransmitera ili pojačavaju osetljivost receptora za ove hemijske glasnike.
Depresija može da zakoči velike količine energije u rešavanju unutrašnjih sukoba čime se umanjuje ulaganje i intelektualne delatnosti, smanjuju pobude i volja za učenjem, što u krajnjoj instanci ima za posledicu slab uspeh.
Smanjenje životnih funkcija, osiromašenje ličnosti ja, količina patnje, nemogućnost novih ulaganja u delatnosti i slabljenje radnih sposobnosti koje ometaju, inhibiraju ili čak potpuno blokiraju proces učenja, očigledno su redovni pratioci depresivnih adolescenata.
Period studiranja je izvor psihičkog distresa bez obzira na vrstu studija. Da li su ili ne mentalni problemi studenata medicine izraženiji u odnosu na studente drugih fakulteta ne može se zaključiti na osnovu raspoloživih studija. Faktori rizika još uvek nisu precizno definisani jer nedostaju sveobuhvatnije longitudinalne studije.
Izvor:
http://depresija.net/lecenje-depresije/
http://www.stetoskop.info/Depresija-i-neuspeh-u-skoli-4621-c4-content.htm?b7http://medicinskicasopis.org/pdf/2012(1)/sr/Full/Depresivnost%20kod%20studenata%20medicine.pdf
Lekar će vas pitati o simptomima i predložiti neke analize krvi ili urin testove da vidi da li bilo koja druga bolest izaziva simptome koje vi imate.
Većina ljudi sa depresijom su tretirani od svojih lekara opšte prakse. Međutim, nekada kada se radi o teškoj depresiji pacijenti će biti poslati kod psihijatra – doktora specijalizovanog za mentalno zdravlje.
Lecenje depresije
Kada se depresija dijagnostikuje, vaš lekar će razgovarati sa vama o različitim opcijama lečenja. Vrsta lečenja, koja je najbolja za vas zavisi od vrste degresije koju imate. Važno je shvatiti da ne postoje „laka” rešenja. Možda ćete morati da isprobate više antidepresiva dok se ne pronađete najefikasniji lek. Osim toga, potrebno je sačekati nekoliko nedelja da vidite da li lek odgovara. Strpljenje je veoma važno kao i pove-renje u lekara tako da lekar može da nađe najbolju opciju za tretman depresije.
Lekovi za lečenje depresije uključuju mnoge vrste antidepresiva i stabilizatora raspoloženja. Oni mogu pomoći da se podigne raspoloženje i olakša tuga i otkloni osećanje beznađa. Veoma je važna dobra saradnja pacijenta i psihijatra da zajedno pronađu lek koji je najefikasniji u terapiji i sa najmanje neželjenih efekata.
To je nažalost tako jer ne postoje biohemijske analize koje mogu da pomognu da se odmah tačno odredi pravi lek. U odredjivanju leka psihijatru najviše pomaže predhodno stečeno znanje i iskustvo.
Brojni tretmani su dostupni za depresiju. Dva glavna pristupa su: suportativna psihoterapija i tretman antidepresivnim lekovima. Tretman će zavisiti od toga koliko je ozbiljna vaša depresija.
Samopomoć
Blage depresije mogu se povući potpomognuto redovnim vežbanjem. Redovne sportske akivnosti, pa čak i ubrzan hod mogu učiniti da se osećate bolje. Vaš lekar opšte prakse može vas savetovati da pratite program vežbanja. Takodje je veoma korisno da jedete zdravo i ne pušite ili pijete alkohol, što može učiniti da se osećate još bolje. Vodite računa o sebi ne dopuštajući da radite stvari koje čine da se ne osećate dobro.
Farmakoterapija
Kako antidepresivi deluju?
Misli se da su tri hemijska glasnika uključena u nastanku depresije. To su neurotransmiteri noradrenalin, serotonin i dopamin.Istraživači se slažu da ako se poremeti hemijska ravnoteža ovih hemikalija u mozgu dolazi do pojave depresije. Antidepresivi su lekovi koji deluju tako što povećavaju količinu neurotransmitera ili pojačavaju osetljivost receptora za ove hemijske glasnike.
Depresija može da zakoči velike količine energije u rešavanju unutrašnjih sukoba čime se umanjuje ulaganje i intelektualne delatnosti, smanjuju pobude i volja za učenjem, što u krajnjoj instanci ima za posledicu slab uspeh.
Smanjenje životnih funkcija, osiromašenje ličnosti ja, količina patnje, nemogućnost novih ulaganja u delatnosti i slabljenje radnih sposobnosti koje ometaju, inhibiraju ili čak potpuno blokiraju proces učenja, očigledno su redovni pratioci depresivnih adolescenata.
Period studiranja je izvor psihičkog distresa bez obzira na vrstu studija. Da li su ili ne mentalni problemi studenata medicine izraženiji u odnosu na studente drugih fakulteta ne može se zaključiti na osnovu raspoloživih studija. Faktori rizika još uvek nisu precizno definisani jer nedostaju sveobuhvatnije longitudinalne studije.
Izvor:
http://depresija.net/lecenje-depresije/
http://www.stetoskop.info/Depresija-i-neuspeh-u-skoli-4621-c4-content.htm?b7http://medicinskicasopis.org/pdf/2012(1)/sr/Full/Depresivnost%20kod%20studenata%20medicine.pdf
Нема коментара:
Постави коментар