"Kada pomislis da nisi srecan u svom zivotu, samo se seti da je neko srecan samo zbog toga sto postojis."
Faktor koji je među najuticajnijim na to koliko srećni ćemo biti nije psihološki ali to ne umanjuje njegov značaj.
Fizička aktivnost i kretanje su izuzetno važni za dobro raspoloženje, i za dobro zdravlje uopšte (a mnogo je lakše biti srećan kada je zdravlje dobro). To ne podrazumeva skupe, naporne, dugotrajne treninge svakog dana, nego svakodnevnu ili bar što češću fizičku aktivnost umerenog intenziteta.
Zahvalnost je takođe izuzetno značajan faktor koji utiče na to koliko srećni ćemo biti, koliko dobro raspoloženi, koliko zadovoljstva ćemo doživljavati svakog dana. Bez obzira na okolnosti, uvek postoji nešto za šta možemo da budemo zahvalni.
Praktikovanje zahvalnosti pomaže da se i u objektivno teškim okolnostima podržimo i osnažimo. Pomaže nam da pomerimo fokus sa onog što nemamo na ono što imamo.
Često na žalost nismo svesni šta imamo, sve dok to ne izgubimo, privremeno ili trajno.
Svaki dan sam zahvalna što sam živa i što sam zdrava. Što me ništa ne boli i što mogu da hodam. Zahvalna sam što mogu da dišem, što imam oči da vidim mnogo toga lepog.
Primetila sam da mnogo brže napredujem ka cilju kada sam zahvalna za postignuto.
Umesto- od pisanja i rada sa klijentima još uvek ne zarađujem dovoljno za život, mnogo bolje se osećam kada sam zahvalna za svaki dinar koji sam zaradila. Imam mnogo više motivacije i svakog dana objektivno jesam bliža svom cilju i snu- da mi pisanje i rad sa klijentima bude glavni izvor prihoda za lep život.
Odnosi sa ljudima su mi mnogo lepši kada sam zahvalna za male stvari. Za osmeh koji mi je neko uputio, za lepu reč, za pomoć, za lepo provedeno vreme, za pažnju upućenu meni ili neki lep gest.
Ništa ne podrazumevam i sve cenim, i što više na taj način posmatram ljude i odnose sa njima, mnogo su bolji i kvalitetniji i mnogo više zadovoljstva osećam.
Zahvalnost je takođe izuzetno značajan faktor koji utiče na to koliko srećni ćemo biti, koliko dobro raspoloženi, koliko zadovoljstva ćemo doživljavati svakog dana. Bez obzira na okolnosti, uvek postoji nešto za šta možemo da budemo zahvalni.
Praktikovanje zahvalnosti pomaže da se i u objektivno teškim okolnostima podržimo i osnažimo. Pomaže nam da pomerimo fokus sa onog što nemamo na ono što imamo.
Često na žalost nismo svesni šta imamo, sve dok to ne izgubimo, privremeno ili trajno.
Svaki dan sam zahvalna što sam živa i što sam zdrava. Što me ništa ne boli i što mogu da hodam. Zahvalna sam što mogu da dišem, što imam oči da vidim mnogo toga lepog.
Primetila sam da mnogo brže napredujem ka cilju kada sam zahvalna za postignuto.
Umesto- od pisanja i rada sa klijentima još uvek ne zarađujem dovoljno za život, mnogo bolje se osećam kada sam zahvalna za svaki dinar koji sam zaradila. Imam mnogo više motivacije i svakog dana objektivno jesam bliža svom cilju i snu- da mi pisanje i rad sa klijentima bude glavni izvor prihoda za lep život.
Odnosi sa ljudima su mi mnogo lepši kada sam zahvalna za male stvari. Za osmeh koji mi je neko uputio, za lepu reč, za pomoć, za lepo provedeno vreme, za pažnju upućenu meni ili neki lep gest.
Ništa ne podrazumevam i sve cenim, i što više na taj način posmatram ljude i odnose sa njima, mnogo su bolji i kvalitetniji i mnogo više zadovoljstva osećam.
Više od godinu dana zapisujem minimum pet stavki u moj dnevnik zahvalnosti, i kako vreme prolazi sve više mi prija. Zahteva bukvalno par minuta dnevno, a neprocenjivo je korisno. Znam po tome što se ponekad ulenjim i ne zapisujem neko vreme i nakon toga, kada ponovo počnem da pišem, momentalno osetim nalet lepe energije, počnem više da se smejem i uživam u svemu što radim.
Ovo su neke od stavki iz mog dnevnika, čisto da vas inspirišem malo:
-zahvalna sam za život
-zahvalna sam za dobro zdravlje
-zahvalna sam za lepo proveden dan
-zahvalna sam za vožnju rolera
-zahvalna sam za lep razgovor sa Dudom
-zahvalna sam mami za ručak
-zahvalna sam za lepe komentare čitalaca
-zahvalna sam za lepu skajp konsultaciju sa klijentkinjom
-zahvalna sam za inspiraciju za pisanje
-zahvalna sam sebi što sam trčala
Problemi, krize i izazovi su sastavni deo života, i svi ih imamo. Po tome se ne razlikujemo. Razlikujemo se po tome da li dozvoljavamo sebi da se fokusiramo samo na probleme i da tonemo u njih, ili se fokusiramo i na ono što je dobro, na ono što su naše snage i potencijali.
Fokusiranje na dobro i zahvalnost ne znače da se problemi guraju pod tepih i ignorišu u nadi da će se nekako sami rešiti ili nestati.
Ne, problemima je potrebno baviti se, ali na konstruktivan način. Potrebno je razmišljati o njima i tragati za rešenjima. Ali, to mnogo lakše ide kada smo zahvalni i svesni svega što imamo i što je dobro.
Sve imam, i posao i novac i prijatelje, al` džaba sve to kad nisam udata/oženjen.
Ne, problemima je potrebno baviti se, ali na konstruktivan način. Potrebno je razmišljati o njima i tragati za rešenjima. Ali, to mnogo lakše ide kada smo zahvalni i svesni svega što imamo i što je dobro.
Sve imam, i posao i novac i prijatelje, al` džaba sve to kad nisam udata/oženjen.
Nisam udata/oženjen, a želim to i voleo bih/volela bih da jesam. Ali, imam mnogo toga, posao, novac i prijatelje.
Da li vidite razliku u ova dva načina formulisanja situacije. Identične spoljašnje okolnosti a potpuno drugačiji emocionalni ton!
Još jedan put do sreće je prihvatanje sebe kao nesavršenog ljudskog bića, i prihvatanje svih osećanja kao normalnih i prirodnih.
Napisala sam jednom prilikom da sreća postavljena kao cilj vodi nezadovoljstvu i propuštanju sadašnjeg trenutka. Put do zadovoljstva je prepoznavanje i priznavanje onoga što jeste. Potisnuta tuga, ljutnja, zabrinutost, krivica…blokiraju zadovoljstvo i osećaj životnosti. Često je potrebno proći kroz mračnu šumu da bi se stiglo do sunčanog proplanka.
Kada prihvatimo sebe sa svojim kvalitetima i manama, sa svojim dobrim i lošim stranama, tek tada možemo da budemo istinski srećni. To ne znači da se ne razvijamo, da ne učimo i ne poboljšavamo se, nego da se razvijamo sa pozicije ljubavi i prihvatanja sebe.
Kada prihvatimo sva naša osećanja i dozvolimo ih sebi (što ne znači da ćemo ih uvek i na svakom mestu pokazivati), na putu smo da ih razumemo i da nam ona pomažu da dođemo do istinske sreće i ispunjenog, kvalitetnog života.
Da li vidite razliku u ova dva načina formulisanja situacije. Identične spoljašnje okolnosti a potpuno drugačiji emocionalni ton!
Još jedan put do sreće je prihvatanje sebe kao nesavršenog ljudskog bića, i prihvatanje svih osećanja kao normalnih i prirodnih.
Napisala sam jednom prilikom da sreća postavljena kao cilj vodi nezadovoljstvu i propuštanju sadašnjeg trenutka. Put do zadovoljstva je prepoznavanje i priznavanje onoga što jeste. Potisnuta tuga, ljutnja, zabrinutost, krivica…blokiraju zadovoljstvo i osećaj životnosti. Često je potrebno proći kroz mračnu šumu da bi se stiglo do sunčanog proplanka.
Kada prihvatimo sebe sa svojim kvalitetima i manama, sa svojim dobrim i lošim stranama, tek tada možemo da budemo istinski srećni. To ne znači da se ne razvijamo, da ne učimo i ne poboljšavamo se, nego da se razvijamo sa pozicije ljubavi i prihvatanja sebe.
Kada prihvatimo sva naša osećanja i dozvolimo ih sebi (što ne znači da ćemo ih uvek i na svakom mestu pokazivati), na putu smo da ih razumemo i da nam ona pomažu da dođemo do istinske sreće i ispunjenog, kvalitetnog života.
Нема коментара:
Постави коментар