Depresija kod adolesecenata i studenata i njen uticaj na uspeh u školi

"Mi se rađamo, takoreći dva puta - jednom da postojimo, drugi put da živimo."

Jean Jacques Rousseau

Prvo rađanje je inspiracija i kreacija roditelja, a drugo, manje ili više, kreacija svakog čoveka - adolescenta. Adolescencija se može označiti kao specifičan, često dramatičan i jedan od najznačajnijih perioda u stvaranju čoveka kao bio-psiho-socijalnog bića.

To je period između detinjstva i odraslog doba koji nosi karakteristike kako perioda koji mu prethodi, tako i perioda koji ga nasleđuje, što podrazumeva čitav niz preobražaja, pre svega na telesnom, a onda intrapsihičkom i konačno socijalnom planu.

U svakoj normalnoj adolescenciji postoje krize, kolebanja, lutanja i previranja, periodi napetosti, smenjivanja progresivnih i regresivnih tendencija.


Adolescencija podrazumeva prekidanje opšte, fizičke i psihičke zavisnosti; dete od asocijalnog postaje socijalno biće. Međutim, odvajanje od detinjstva i prekid arhaičnih relacija jeste prirodan i nužan i odnosi se pre svega na odvajanje od infantilnih objekata i infantilnih, interiorizovanih predstava o sebi u svetu koji su do adolescencije bili izvor osećanja sigurnosti i zaštićenosti deteta. Adolescent prolazi kroz period žalosti zbog roditelja za koje je do tada bio vezan. Proces adolescencije sastoji se od dezinvesticija veza narcističke zavisnosti (koje ujedinjuju dete sa njegovim roditeljima) i reinvesticije na drugim mestima. Ovo postupno odgovara dinamici procesa žalosti. (A. Freud)

Dakle, preobražaji su neminovnost adolescencije koja kod svakog adolescenta izaziva kolebanja, krize i teškoće. Najveći broj adolescenata uspeva da te preobražaje obradi kroz psihički aparat i izađe sa njima na kraj. Međutim, neki deo njih u tome ne uspeva, već preobražaji generišu psihopatologiju.

"Veliki deo adolescencije je loše definisano umiranje, nepodnošljivo čekanje, žudnja za nekim drugim mestom i vremenom, za nekim drugim mogućnostima." 

Istraživanja pokazuju da su emocionalni problemi, naročito neurotska anksioznost, veoma nepovoljni činioci za proces učenja i studiranja i da dovode do niza teškoća koje se neretko završavaju napuštanjem ili prestankom studiranja. Pritisak razvojnih mogućnosti u toku studentskih godina anticipira mnoge od značajnih životnih dinamika: separaciju - individuaciju, razvoj sposobnosti za ljubav prema sebi i drugima, za rad i za stvaranje psihološkog selfa.

Studentska apatija - neki studenti reaguju na prolazne stresove produženom apatijom, indiferentnošću, nesposobnošću za učenje. Kada je reč o uticaju depresije na uspeh u školi, treba pomenuti da depresija često blokira dečje aktivnosti, smanjuje interesovanje za rad i saradnju sa vršnjačkom grupom i nastavnicima (profesorima). Mnogi depresivni bolesnici imaju otežanu koncentraciju ili smanjenu sposobnost razmišljanja. Uglavnom osećaju kako više ne uče efikasno ili da zakazuju na poslu, pa čak i u svakodnevnim aktivnostima.


U dve trećine bolesnika postoje određene smetnje pamćenja i zapamćivanja koje ponekad ostavljaju sliku tzv. "depresivne pseudodemencije". Zbog toga je veoma važno da nastavnici ispolje strpljenje u odnosu prema deci koja pokazuju odsutnost i nezainteresovanost za školu; nažalost, ovakvi vaspitači su vrlo retki u praksi. Usled takvih okolnosti adolescent se sreće sa nizom prepreka i upada u začarani krug iz kojeg ne može izaći bez stručne pomoći.

Posledice

Depresivni studenti imaju znatno lošiji kvalitet života u odnosu na ostale studente . Pojava depresije je udružena sa smanjenjem prosečne ocene kod studenata. Tretman bolesti je rezultirao povećanjem radne efikasnosti što potvrđuje uzročno-posledičnu vezu između

depresivnosti i uspeha na fakultetu.

Oko 1,4% mladih lekara pokuša samoubistvo. Upotreba alkohola, opijata i benzodiazepina je češća kod lekara nego u opštoj populaciji istog godišta.

Narušeno mentalno zdravlje studenata i lekara nije značajno samo za osobe koje su ovim problemom lično pogođene, već može da utiče i na pacijente koji od njih očekuju odgovarajuće zdravstvene usluge.

Izvor:   http://www.stetoskop.info/Depresija-i-neuspeh-u-skoli-4621-c4-content.htm?b7

http://medicinskicasopis.org/pdf/2012(1)/sr/Full/Depresivnost%20kod%20studenata%20medicine.pdf