Šta je to što možemo da činimo da budemo srećniji? Kako biti srecan?

"Kada pomislis da nisi srecan u svom zivotu, samo se seti da je neko srecan samo zbog toga sto postojis."

Faktor koji je među najuticajnijim na to koliko srećni ćemo biti nije psihološki ali to ne umanjuje njegov značaj.

Fizička aktivnost i kretanje su izuzetno važni za dobro raspoloženje, i za dobro zdravlje uopšte (a mnogo je lakše biti srećan kada je zdravlje dobro). To ne podrazumeva skupe, naporne, dugotrajne treninge svakog dana, nego svakodnevnu ili bar što češću fizičku aktivnost umerenog intenziteta.

Zahvalnost je takođe izuzetno značajan faktor koji utiče na to koliko srećni ćemo biti, koliko dobro raspoloženi, koliko zadovoljstva ćemo doživljavati svakog dana. Bez obzira na okolnosti, uvek postoji nešto za šta možemo da budemo zahvalni.

Praktikovanje zahvalnosti pomaže da se i u objektivno teškim okolnostima podržimo i osnažimo. Pomaže nam da pomerimo fokus sa onog što nemamo na ono što imamo.

Često na žalost nismo svesni šta imamo, sve dok to ne izgubimo, privremeno ili trajno.

Svaki dan sam zahvalna što sam živa i što sam zdrava. Što me ništa ne boli i što mogu da hodam. Zahvalna sam što mogu da dišem, što imam oči da vidim mnogo toga lepog.

Primetila sam da mnogo brže napredujem ka cilju kada sam zahvalna za postignuto.

Umesto- od pisanja i rada sa klijentima još uvek ne zarađujem dovoljno za život, mnogo bolje se osećam kada sam zahvalna za svaki dinar koji sam zaradila. Imam mnogo više motivacije i svakog dana objektivno jesam bliža svom cilju i snu- da mi pisanje i rad sa klijentima bude glavni izvor prihoda za lep život.

Odnosi sa ljudima su mi mnogo lepši kada sam zahvalna za male stvari. Za osmeh koji mi je neko uputio, za lepu reč, za pomoć, za lepo provedeno vreme, za pažnju upućenu meni ili neki lep gest.

Ništa ne podrazumevam i sve cenim, i što više na taj način posmatram ljude i odnose sa njima, mnogo su bolji i kvalitetniji i mnogo više zadovoljstva osećam.

Više od godinu dana zapisujem minimum pet stavki u moj dnevnik zahvalnosti, i kako vreme prolazi sve više mi prija. Zahteva bukvalno par minuta dnevno, a neprocenjivo je korisno. Znam po tome što se ponekad ulenjim i ne zapisujem neko vreme i nakon toga, kada ponovo počnem da pišem, momentalno osetim nalet lepe energije, počnem više da se smejem i uživam u svemu što radim.

Ovo su neke od stavki iz mog dnevnika, čisto da vas inspirišem malo:

-zahvalna sam za život

-zahvalna sam za dobro zdravlje

-zahvalna sam za lepo proveden dan

-zahvalna sam za vožnju rolera

-zahvalna sam za lep razgovor sa Dudom

-zahvalna sam mami za ručak

-zahvalna sam za lepe komentare čitalaca

-zahvalna sam za lepu skajp konsultaciju sa klijentkinjom

-zahvalna sam za inspiraciju za pisanje

-zahvalna sam sebi što sam trčala

Problemi, krize i izazovi su sastavni deo života, i svi ih imamo. Po tome se ne razlikujemo. Razlikujemo se po tome da li dozvoljavamo sebi da se fokusiramo samo na probleme i da tonemo u njih, ili se fokusiramo i na ono što je dobro, na ono što su naše snage i potencijali.

Fokusiranje na dobro i zahvalnost ne znače da se problemi guraju pod tepih i ignorišu u nadi da će se nekako sami rešiti ili nestati.

Ne, problemima je potrebno baviti se, ali na konstruktivan način. Potrebno je razmišljati o njima i tragati za rešenjima. Ali, to mnogo lakše ide kada smo zahvalni i svesni svega što imamo i što je dobro.

Sve imam, i posao i novac i prijatelje, al` džaba sve to kad nisam udata/oženjen.

Nisam udata/oženjen, a želim to i voleo bih/volela bih da jesam. Ali, imam mnogo toga, posao, novac i prijatelje.

Da li vidite razliku u ova dva načina formulisanja situacije. Identične spoljašnje okolnosti a potpuno drugačiji emocionalni ton!

Još jedan put do sreće je prihvatanje sebe kao nesavršenog ljudskog bića, i prihvatanje svih osećanja kao normalnih i prirodnih.

Napisala sam jednom prilikom da sreća postavljena kao cilj vodi nezadovoljstvu i propuštanju sadašnjeg trenutka. Put do zadovoljstva je prepoznavanje i priznavanje onoga što jeste. Potisnuta tuga, ljutnja, zabrinutost, krivica…blokiraju zadovoljstvo i osećaj životnosti. Često je potrebno proći kroz mračnu šumu da bi se stiglo do sunčanog proplanka.

Kada prihvatimo sebe sa svojim kvalitetima i manama, sa svojim dobrim i lošim stranama, tek tada možemo da budemo istinski srećni. To ne znači da se ne razvijamo, da ne učimo i ne poboljšavamo se, nego da se razvijamo sa pozicije ljubavi i prihvatanja sebe.

Kada prihvatimo sva naša osećanja i dozvolimo ih sebi (što ne znači da ćemo ih uvek i na svakom mestu pokazivati), na putu smo da ih razumemo i da nam ona pomažu da dođemo do istinske sreće i ispunjenog, kvalitetnog života.

Samopomoć kod depresije

Napominjem kako ovo nisu stručni savjeti te ih nikako ne preporučujem u slučajevima teže depresije, kada je stručna pomoć obavezna. Evo savjeta koje sam koristila i sama u borbi s depresivnim fazama te ih time potvrđujem kao korisne.


1. Prihvatite je.

Prvi korak u samopomoći jest prihvaćanje i pomirenje s idejom da imate problem. Tek kada same sebi priznate da vam je pomoć potrebna moći ćete se u potpunosti prepustiti rješavanju problema. Ne sramite se priznati svoj problem bliskim osobama kojima vjerujete – dobit ćete njihovo razumijevanje i dodatnu pomoć uz koju ćete lakše prebroditi ovo razdoblje. Isto tako, nemojte se sramiti zatražiti stručnu pomoć ako je to potrebno. Kada vas boli grlo, odlazite doktoru. Svoj automobil vozite na tehnički pregled. Zašto biste se onda sramili napraviti pregled i popravak svoje psihe?

2. Pokrenite se.

Da, znam da se u takvim fazama čini da je krevet vaš najbolji prijatelj te nemate volje za životom, a kamoli aktivnostima bilo kakve vrste. No, jednostavno se morate pokrenuti. Stvar koja je meni postala broj jedan u borbi protiv depresivnih faza je fizička aktivnost. Nakon sat vremena intenzivnog treninga nema šanse da vam depresivne misli prolaze glavom! Osim toga, osjećat ćete se zdravije, ljepše i družiti. Napišite na papir sve stvari koje volite raditi – od šetnje s ljubimcem, šminkanja, odlaska u kino, kuhanja… A kad vas uhvati depresivna faza, jednostavno odaberite jednu stvar s popisa i napravite je. Kada vam ovo pređe u naviku, možete jednostavno baciti papir i navući osmijeh na lice.


3. Razgovarajte.

Najbolje prijateljice, obitelj i dečko prve su osobe kojima se možete obratiti za pomoć. Ne brinite da će vas osuđivati. Zapravo će ovo dodatno produbiti vaš odnos. Neki od njih priznat će vam u tom trenutku da i sami imaju sličnih problema, podijeliti s vama svoje savjete te vas posebno dobro razumjeti. Drugi će pak dati drugu perspektivu vaših naizgled bezizlaznih situacija koja vam u tom trenu neće pasti na pamet. “Dečko ti nije odmah odgovorio na poruku? Vjerojatno je zauzet nečime, a dečki se u jednom trenutku mogu posvetiti samo jednoj stvari. Osim toga, znaš da te voli i vjerojatno upravo sada misli na tebe.” Već se osjećaš bolje, zar ne?

4. Pomognite drugima da vam pomognu

Nakon što ste povjerile svoj problem najbližima, nemojte očekivati da će odsad tolerirati svaku vašu “žutu minutu”, postati otporni na vašu negativu ili zamahnuti svojim čarobnim štapićem i riješiti vas problema. Oni su tu kao podrška, a na vama je da svoj problem pokušate riješiti same. Ono što trebate jest komunicirati bližnjima što mogu učiniti kako bi vam pomogli kada se osjećate depresivno, posebno ako se sami nikada nisu susreli s problemom. Još jedna stvar koju sam shvatila dosta kasno, a jako je važna kod borbe s depresijom jest – okružite se pozitivnim ljudima. Ok, roditelje možda ne možete birati. I oni imaju svoje probleme, pokušajte otvoreno komunicirati s njima. No, neka vam ne bude teško okončati depresivnu vezu ili prijateljstvo za svoju dobrobit – ponekad morate biti sebični i staviti sebe na prvo mjesto, ipak ste vi jedina osoba s kojom ćete provesti svaki trenutak do kraja života. Depresija je kao zarazna bolest, posebno ako ste empatična osoba. Isto je i s pozitivom – zarazite se njome u krugu pozitivnih osoba.

5. Okružite se pozitivom

Tužne, depresivne pjesme i filmovi vrlo često će dodatno pogoršati vaše stanje. Napravite playlistu pjesama koje vas uveseljavaju, ukrasite svoj životni prostor vedrim bojama i veselim uspomenama. Prisjetite se stvari koje su vas veselile, a ne radite ih više – za mene je ovo bilo čitanje. U djetinjstvu i srednjoj školi sam doslovce gutala knjige. Ovo je bio jedan od načina na koje bih se povremeno “isključila”, jer je tada to bio jedini način da se oduprem depresivnim mislima i raspoloženju. Upravo zato su knjige za mene pozitivna stvar. Danas možda više nemam toliko vremena za čitanje, ali knjiga na godišnjem odmoru ili produženom vikendu uvijek me razveseli i opusti. Družite se s prijateljima i izbjegavajte samoću kada je god to moguće!

6. Nemojte vjerovati svemu što mislite

Ovo zvuči čudno, za ne? Naše misli su nusprodukt iskustava i znanja koje smo prikupili kroz život. Ako vam se majka bojala pasa i micala vas od svakog kojeg ste srele šetnjom ulicom kako vas ne bi napao, vrlo vjerojatno vam je prva reakcija kada vidite psa strah da će vas ugristi. Što nije ispravno. Preispitujte svoje misli, misli su ono što vas najčešće čini depresivnima – ne kaže se bez razloga da su nam misli ponekad najgori neprijatelj. Ako je potrebno, stavite misao na papir, a zatim napišite sve razloge za i protiv. Kada vas misao obuzme, teško je ovako racionalno razmišljati, a kada lista razloga protiv bude poprilično duga, doći ćete do racionalnijeg zaključka. Drugi način je da se pitate što biste u istoj ovakvoj situaciji savjetovale najboljoj prijateljici, ili pak što bi ona savjetovala vama? Ostavite prošlost u prošlosti.

7. Snizite očekivanja

Od sebe i drugih. Ne, ne morate sve što radite odraditi savršeno, pa čak i u borbi protiv depresije neuspjesi su dopušteni. Savršenstvo ne postoji – svi mi imamo mane i griješimo. Griješe i naši roditelji, partneri, prijatelji, šefovi na poslu. Previsoka očekivanja savršen su put prema razočaranju, padu samopouzdanja i depresiji. Na neuspjehe i pogreške u životu nemojte gledati kao na nepopravljivu katastrofu, već kao na dobru školu. Da moj dečko i ja nismo imali problema, svaki u svojoj ljubavnoj prošlosti, danas ne bismo bili zajedno. Bila bi to velika šteta :) Pokušajte iz svake naizgled loše situacije izvući pozitivno, umjesto da očajavate nad njome.

8. Živite zdravo

Uz obaveznu fizičku aktivnost, pobrinite se i za ostale aspekte zdravog života. Mama vam ima problema sa štitnjačom? Prekontrolirajte svoju – neke fizičke poteškoće i bolesti također utječu na raspoloženje. Hranite se zdravo – izbjegavajte pekare, brzu hranu, slatkiše. Čokolada će vas privremeno oraspoložiti, ali će vam kasnije nabiti osjećaj krivnje ili koji kilogram viška. Umjesto nje uzmite bananu (koja provjereno pomaže kod depresije i anksioznosti). Istražite koja hrana i dodaci prehrani (npr. omega 3 masne kiseline i B vitamini) pozitivno utječu na raspoloženje. Ne preskačite obroke i nemojte se prejedati. Spavajte dovoljno – manjak sna uvelike utječe na raspoloženje. Svaki dan barem pola sata provedite u prirodi i na suncu – manjak prirodne svjetlosti i sunca dokazano utječu na depresiju, zato je ona intenzivnija zimi.

9. Stvorite rutinu

Zvuči dosadno, ali neke stvari u životu jednostavno moraju postati dio vaše rutine ako ste sklone depresiji. Postavite si mini-ciljeve u životu. Ustajte u približno isto vrijeme, jedite u otprilike isto vrijeme, odredite kada je vaše vrijeme za bavljenje fizičkom aktivnošću. Osim što ćete organizmu smanjiti stres, preostat će vam manje vremena za depresiju, ležanje u zamračenoj sobi ili pak negativne misli. Kada se uspijete pridržavati svojeg “rasporeda” i počnete ostvarivati mini-ciljeve, osjećat ćete se uspješnije, samopouzdanije i sretnije.




10. Volite same sebe

Kao što sam već spomenula, samopouzdanje je u uskoj korelaciji s depresijom. Ako se osjećate bolje u vlastitoj koži, život će vam biti puno jednostavniji i pozitivniji. Prisjetite se mojih savjeta za dizanje samopouzdanja.

ŠTA ČINITI KADA MISLITE DA SE NEKO U VAŠOJ OKOLINI ILI VAMA BLIZAK PONAŠA NA IZUZETNO NEUOBIČAJEN NAČIN?

Ponašanje osobe koja ima izražene mentalne smetnje i koja se nalazi u trenutnom pogoršanju (odnosno psihotičnoj epizodi) obično je upadljivo i jasno vidljivo za okolinu. Osoba može da vrišti, da se ubrzano kreće, da govori besmislice i pokazuje znake ekstremnog uznemirenja. U tom trenutku potrebno je ostati pribran i smiren. Ako vam je to bliska osoba, probajte da je umirite. Ne raspravljajte se sa njom, ne govorite joj da se ponaša nerazumno i što je još važnije ne plašite je lekarima, bolnicama, policijom i slično. Samo budite prisutni uz nju i svojom smirenošću pružite tačku oslonca. Možete reći polako, pomoći ćemo ti, nisi sam, diši duboko i neke jednostavne reči umirenja sa eventualno jasnim instrukcijama – sedi ovde, popi vodu, diši polako itd. 

Ako procenite da je osoba suviše uznemirena, pozvaćete u isto vreme i policiju i hitnu pomoć, jer hitna pomoć može da reaguje tek pošto ste prijavili slučaj i policiji. Kada dođu kola hitne pomoći, ako vam je bliska osoba u pitanju, pođite sa njom, sigurno će joj biti potrebne razne stvari nakon što uznemirenje prođe. Kada osoba dobije odgovarajuću terapiju, ona će se smiriti. Najverovatnije je da će ostati 24 sata u ustanovi u kojoj je primljena i da će konzilijum u tom roku doneti procenu psihičkog stanja i odluku o daljoj terapiji.

Agresivnost osoba sa mentalnim smetnjama je mit sa kojim se u današnjem društvu često suočavamo. Veoma je retko da osoba s psihičkim problemima bude opasna po okolinu. Ipak, ako je u pitanju baš ovakav slučaj tj. u slučaju da je osoba agresivna i da je ta agresija uperena protiv drugih ljudi ili vas, najbolje je da momentalno napustite situaciju, po mogućstvu zaključate osobu i pozovete policiju i hitnu pomoć. Nemojte računati da vas neko vama blizak neće povrediti jer vas voli, u psihotičnom stanju osoba nije u mogućnosti da rasuđuje i može povrediti i ljude koje najviše voli.

Izvod iz zakona:


Službena lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i zdravstveniradnici hitne medicinske pomoći, dužni su da bez odlaganja lice sa mentalnim smetnjama odvedu u najbliži dom zdravlja ili zavod za hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko doktor medicine doma zdravlja ili zavoda za hitnu medicinsku pomoć proceni, na osnovu pregleda, da je potrebno stacionarno lečenje, uputiće bez odlagaganja lice sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu. Psihijatar koji primi lice dužan je da bez odlaganja izvrši njegov pregled, kako bi utvrdio da li postoje zdravstveni razlozi za njegovo stacionarno lečenje.


Psihijatar će odluku o zadržavanju bez pristanka na prigodan način saopštiti i obrazložiti licu sa mentalnim smetnjama zadržanom bez pristanka i upoznati ga sa razlozima i ciljevima takvog zadržavanja, kao i sa njegovim pravima i dužnostima. Po prijemu lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu, najkasnije prvog radnog dana konzilijum psihijatrijske ustanove odlučiće da li će se ovo lice zadržati na daljem bolničkom lečenju, ili će biti otpušteno.

Reverie: Institut za psihologiju, psihoterapiju i edukaciju